Zdenka Kovačiček je u nekim intervalima redovan gost splitske publike. Njeni su nastupi u pravilu dobro posjećeni, koliko radi samog imena toliko i načina na koji održava svoje koncerte.
Spontanost ove jazz dame je oružje koje je izbrusila tijekom nastupa i baš ta spontanost je na nastupu u Quasimoda donijela jednu drugu dimenziju, različitu od onoga “koncert“.
Zdenka je jednostavno odigrala “predstavu”, u kojoj je publika ravnopravni sudionik događaja i katkad i sama nositelj onoga što se događa na pozornici. Koncert u Quasimoda nije bio spektakl, nije bilo vatrometa ni fancy efekata. Na maloj pozornici su bili Black Coffee i Zdenka.
Ono što je upalo u oči jest dobra posjećenost, ali još više od toga profil publike. Sve redom mlada publika je u “ritmu muzike za ples” pratila koncert i ne rijetko pjevala zajedno sa Zdenkom.
Od starijih, osim pisca ovih redova i još par bjegunaca s gerijatrije, nije bilo ni traga. Ne mogu reći da me ovo nije razveselilo, jer iz pisanja (žutih) medija u nas, ovo u biti ne postoji.
A da i te kako postoji, dokazao je koncert Zdenke Kovačiček. Ima nade ….
Dakle, dvorana kluba se napunila i koncert je počeo s akademskim zakašnjenjem. Imajući iza sebe prekaljene jazzere, Zdenka i nije imala neki težak zadatak nego odabrati kompozicije, pustiti glas i ostaviti publiku da odradi svoje.
Na pozornici je bilo improvizacije, što nije naštetilo koncertu, dapače, pridonijelo je spontanosti atmosfere.
Repertoar se sastojao od klasičnih jazz kompozicija, u koje se smjestila obavezna “(Get Your Kicks on) Route 66″ , “Georgia On My Mind” … , no to nije bilo sve. Zdenka je izvela i par pjesma iz svog repertoara, pa i preminulog maestra Miljenka Prohaske, da bi pred kraj koncerta ipak “popustila” i otpjevala par kompozicija Janis Joplin („Mercedes Benz“ i „Summertime”).
Koncert je završio bisom, na kojem je ponovila svoj hit “Frka”.
Sve u svemu, lijepa večer!
O Zdenki Kovačiček je nepotrebno trošiti riječi. Ona je institucija naše scene i svojim je pjevanjem obilježila svoju epohu.
Njen je glas legendaran, doduše, u ovim godinama se i ne može očekivati da će parati nebeske visine. A baš je to bio slučaj, sjećam se njenog nastupa sedamdesetih, kad je “ganjala” klarinet u duetu. Ishod je bio, pogađate!
O Black Coffee je na ovom portalu već puno rečeno, te bih se samo ponavljao pišući o njima. Oni su profesionalci koji svakom odsviranom notom to dokazuju i to je to.
Spontanost Zdenke Kovačiček, profesionalnost pratećeg benda, lijep prostor kluba, dobra atmosfera, puno “(lipoga) svita” jest formula za dobro provedenu večer.
I baš je takva bila večer sa Zdenkom Kovačiček!
