Čin prvi, oliti nema kuzine bez suza
Dakle, triba u mesarnicu rezervirat juneći rep, jerbo tu delikatesu ritko drže na bancima.
Najprije se pripremi kapula. Koliko to je, već pitanje koje zaslužuje objašnjenje, jerbo ovisi šta ko voli i kako oće da mu gulaš izgleda. Uglavnom, šta više kapule, to gušći šug. Onako, da lipi prste.
Sitno nasickanu kapulu i dva deca uja triba stavit u bronzin i ostavit da se malo ubije dok se pripremi sve ostalo. Inače san uvatija naviku da sve sastojke pripremin sa strane i onda samo dodajen kako zatriba, jerbo u početku mi se događalo da zaboravin stavit, čak i sol.
Dakle, nakon šta smo se naplakali sickajući kapulu (jerbo uvik zaboravin kupit masku za ronjenje), bronzin sa istom u uju stavimo na vatru i mišamo. Kad kapula zacakli, spremna je za meso.
Očišćeni rep na komade uvalimo u bronzin i poklopimo. Svako malo promišamo i ponovo poklopimo, da šug od mesa ostane unutra, a ne da ispari.
Nakon jedno dvadesetak minuta, kad meso ravnomjerno dobije kafenu boju, oliti po književnom, kad se ispirja, dodamo temeljac ako ga imamo i ostatak vode. Vodu ulijemo tako da pokrije meso. Dok još nije uskuvalo, dodamo ispaštanu pomidoru pelatu, jedno pakovanje od po kila ili ono manje, ovisi jeli se oće malo kiselkasto ili neutralnije. Uz pelatu ide jedan mali kućarin crvene paprike, žlica soli (ne puna).
Malu papričicu, oliti peperoncin, dodamo jedan ako želimo da gulaš bude ukusan, a ne jak. Jedan i po peperoncin ako želimo pikantniji, a dva ako želimo da malo pali za grlo. Kako ko voli.
Dok se kuva, dodajemo jedno 2 deca crnog vina.
Može se dodat malo origana i bosiljka ako se voli malo istočniji okus od špize, ali ja to nisan primjenjiva.
Nakon jedno uru kuvanja, sa malo oškrinutin poklopcen, triba prekinit sa dodavanjen vode. Tu je trenutak kad triba ocijenit koliko šuga se oće da ostane na kraj. (Ne zaboravit da kumpliri piju ka Vladimir Sex!)
Kumpliri se kidaju na malo deblje fete i dodaju nakon ure i po kuvanja. Ovo ne uzet zdravo za gotovo, nego: kad se dodaje kumplir, meso već mora bit skoro mekano, ali da se ne odvaja od kostiju.
Prije nego ćemo skinut gulaš sa vatre (a za to triba oko 2 ure), bacimo u bronzin malo petrsimula koji se kuva još jedno par minuta i skinemo sve skupa.
Držimo poklopljeno dok se ne oladi, da se može komotno jest.
Čin drugi, oliti ima li još!?
Nakon šta se gulaš ohladi, sljedi degustacija uz crno vino. Vino mora bit jako, gusto i ljepljivo ka i gulaš. Nikakve salate ili slični prilozi. Triba ostavit mesu i začinima da zovu vino u pomoć.
Glođanje kostiju uz užitak odvajanja mesa zahtijeva potpunu posvećenost radnji, stoga svi za stolon mudro šute i gledaju kako bi ugrabili idući komad. I odmjeraju onoga do sebe i gledaju di on/ona gleda, da se ne bi dogodilo da gledaju isti komad, jer onda bi bilo krvi.
Tu domaćin ima presudnu ulogu u smirivanju strasti. Obično ih utješin da će uskoro opet bit gulaš od repa, pa se nekako smire.
Inače… ko zna šta bi bilo.
Napomena domaćinu: ako računaš na litru vina, pripremi dvi; ako računaš na dvi, pripremi četiri; a ako imaš Begu i ekipu, otvori bačvu i stavi je neka se dekantira!
Čin treći, oliti ajme majko, ko me tira da ovoliko jin – ima li još vina?
Naslov ovog završnog čina govori sam za sebe!
I na kraju, za ove orgije je potribno:
-
junjeći rep – jedno 1.2 do 1.5 kg
-
kapula po želji (šta više, to gušći šug)
-
2 deca maslinovog uja
-
maska za ronjenje bez dihalice (za rizat kapulu)
-
po kila pome pelate
-
peperoncin po želji
-
2 deca crnoga vina
-
po želji origano ili bosiljak
-
žlica soli
-
kvarat vezice petrsimula
-
kućarin crvene paprike
-
kumpliri po želji (obično 4-5 komada srednje veličine – od srednje pametnog seljaka)
-
okrutno društvo koje će oglodat sve kosti i ispraznit sve tekuće iz kuće (osim vode, normalno!)
Eto!
Feta života / objavljeno 24.05.2010.
