Bambi Molesters su ponovo nastupili u Splitu.
Ovaj put u O’Hare.
Prostor se lagano punio i nažalost dao za pravo organizatoru da u nedogled odgađa početak koncerta.
Kao po nekom ustaljenom redu, Splićani ne mare baš puno za zakazane početke koncerata. Od najavljivanih 22 sata, preko 23, došlo se do ponoći, da bi nakon desetak minuta na binu izašla predgrupa.
Nisam uspio zapamtiti tko su ti momci, ali na momente su dobro zvučali. Iako je bilo očito da im je kao i svim predgrupama zvuk “miniran!”.
Bambi Molesters su izašli u standardnoj postavi, što uključuje i klavijature. Ne bez razloga, jer nerijetko oslanjanje na bojanje zvuka crno bijelim tipkama je donijelo lijepo (psych!) osvježenje.
Prve su note odmah pokazale “tko je gazda”.
Bez i malo pretjerivanja, Bambi Molesters su ako ne najbolji surf-rock band na svijetu, onda jedan od. Teško o tome, jer Kalifornija je velika zemlja, a Amerika još i veća. Osobno ne poznam ni jedan aktivan bend na sceni koji može konkurirati Bambi Molestersima na njihovom terenu.
Na pozornici su neprikosnoveni!
Jest da je ritam pojednostavljen, ali takva je i struktura ove vrste glazbe. Istovremeno Lada i Hrvoje, ritam sekcija, i pored žanrovskog ograničenja, djeluje moćno i kompaktno. (kao da su muž i žena!).
Dinkova i Daliborova gitara su priča za sebe. Međusobno se nadopunjuju pletući finu surf mrežu rezonantnim tonovima, karakterističnim za tu vrst muzike.
Sve u svemu Bambi Molesters su isporučili jedan dobar zvuk, zvuk koji melje pred sobom i veže slušatelja za samu ogradu do bine gdje ostaje do zadnje odsvirane note.
Sastav je izveo svoje koncertne standarde, privodeći koncert kraju uz samo jedan komentar “već?!”. Ura i nešto koliko je trajao, je prošla kao sekunda. Pa i sam bis, od tri teme se činio nekako kratak.
Koncert je pored kašnjenja imao još “minusa”.
Znam da je prostor O’Hare poprilično neadekvatan za fešte ovakvog kalibra, ali neke su se stvari mogle izbjeći. Jean od faktora koji je kvario opći utisak sa koncerta, pa i samo uživanje u njemu je bila mikrofonija, koja se provlačila cijelim koncertom. To se posebno odnosi na Dinka, koji je tokom cijelog koncerta pokušavao pronaći onaj “feeling” koji će ga ponijeti, ali ga je u pravilu mikrofonija prizemnila.
Isto tako, vezano za mikrofoniju, iz gledališta su veoma često dopirali zvižduci odobravanja, ali su na pozornici očito ličili na efekt mikrofonije, dovodeći Dinka u zabunu. U nekoliko je navrata sa pozornice molio da se ne zviždi, ali nije pomoglo. Očito iznerviran odsustvom elementarnog kućnog odgoja pojedinaca u publici, u jednom je trenutku dobacio “Jebalo te fićukanje!”. Ne mogu mu zamjerit, jer su i meni išli na jetra.
Ovo jest muzika koja izgleda jednostavno i lako se sluša, ali ima svoju kompleksnost. Čak i profesionalcima kakvi su Bambi Molesters treba koncentracija da bi dobro izveli svoje teme!
Bambi Molesters su još jednom pružili dobar koncert.
Možda i zbog pometnutih tehnički problema, koncert je na kraju dobio okus rutine, iako i u tom modu, grupa isporučuje vrhunski doživljaj.
Ni velikanima svaki dan nije dobar dan, ali i tada „moraju“ odraditi dobar koncerti!
I baš su to napravili Bambi Molesters.
Da li se isplatilo otići na koncert?
Apsolutno, ovo mi je njihov peti koncert koliko se sjećam, i nikada me nisu razočarali.
Tokom tih koncerata su katkad imali velikih teškoća, od pokvarenog pojačala, do iskakanja glavnog osigurača, ali nikada nisu to uzeli kao opravdanje za loš koncert.
Dapače, to im je očito davalo snagu i nakraju su postali to što jesu, jedan od najvećih surf-rock bendova na svijetu.
Povezani članci
