Prije par dana Eric Clapton je održao prva dva u nizu oproštajnih koncerata.
Povoda, pored oproštaja od američke publike, je bilo nekoliko. Datumi su se poklopili sa proslavom Ericovog rođendana, sedamdesetog po redu, i obljetnice otvaranja dvorane, kad je Eric Clapton sa Jack Bruceom i Ginger Bakerom otvorio ovu veliku dvoranu. Radilo se dakako o gostovanju grupe Cream u Americi, prije skoro 40 godina.
Interesantno je, mimo plana, Eric Clapton je dio večeri posvetio nedavno preminulom Joe Cockeru, izvevši njegova dva standarda, “You Are So Beautiful” i “High Time We Went”.
Za vrijeme koncerta na sceni su se pridružili gitaristi, John Mayer, Jimmy Vaughan, Doyle Bramhill II i Derek Trucks. Svaki od njih je imao vodeću ulogu u jednoj od kompozicija.
Isto tako, publika je ostala pomalo zatečena još jednom kompozicijom, koja jest obilježila kratkotrajni život super grupe Blind Faith, “Can’t Find My Way Home”, ali koju Clapton nije izveo u posljednjih dvanaest godina.
I još jedna rijetka tema se našla tih večeri na repertoaru, “Let It Rain”.
I naposljetku, temu “You Are So Beautiful”, u izvedbi Paul Carracka, Clapton je posvetio bolesnom kralju bluesa, B.B. Kingu, a temu “Driftin’ Blues”, nedavno preminulom Ben E. King.
Uglavnom, bile su to dvije večeri obojene bluesom, kao uostalom i cijeli Claptonov život.
Da, imao je izlete u šezdesetima i početkom sedamdesetih, kad mu je blues bio samo osnova na kojoj je gradio grandiozne i neponovljive improvizacije, ali, kad se od njega najviše očekivalo, okreće leđa slavi i posvećuje se bluesu u kojem pliva do današnjih dana.
Koncerti su dakako obuhvatili manje više sve Claptonove standarde, uključivši, “I Shot the Sheriff”, “Layla”, “Cocaine”, “Crossroads”, tako da nitko nakon koncerta nije imao razloga za nezadovoljstvo.
Uostalom, ne sjećam se da sam ikada, ama baš ikada, pročitao ili čuo nešto lošega o koncertima Eric Claptona.
Samo jednom, prije godinu, dvije, kad je iznerviran manjkavošću u organizaciji koncerta i lošim ozvučenjem, jednostavno prekinuo koncert i napustio binu. Kasnije se izvinuo svima koji su bili u dvorani i uskoro sam organizirao koncert u istoj dvorani, u kojoj su svi sa kartama od te večeri imali slobodan ulaz. To je Eric Clapton!
Da se vratim na koncerte.
Ova dva koncerta u Madisonu su u stvari samo uvertira u već rasprodane koncerte u Royal Albert Hallu, koji će se početi održavati od 14.05.
Predviđeno ih je pet, no pritisak publike bez karata je toliko velik, da će sigurno biti još koji.
Bez obzira dali je broj koncerata konačan ili ne, ovaj portal će tamo biti prisutan, jer Nesko, naš stalni suradnik, već ima karte i spreman je za put.
Dakako, osvrt na koncerte slijedi!
