Mi ekipa iz bunkera iza trafostanice smo dočukali da će barba Viktor održati promociju izdanja priča o Robiju K u kinu Zlatna Vrata. Kako je Robi K naš idol i svjetionik od malih nogu, pa je dogovor da se nekako ugiba unutra.
Mile Bučina je bija zadužen za ometanje tete na ulazu dok smo se mi balabani provukli joj iza leđa. Nakon krokodilskih suza i priče o nesretnom djetinjstvu, teta je na rubu plača Milu pustila unutra i svi smo zajedno dogibali do zadnjeg reda i tu se sakrili iza njega, samo su nan glavice virile iznad naslona.
Došlo puno lipog svita pa je uletila i nelagoda kad je neka gospoja u finoj jaketi krvoločnim pogledom prostrijelila Milu Bučinu dok je kopa nos i napokon naša šta je tražija. Mi ekipa smo se smijali, jerbo ga je zalipija ispod sica i pravija se da nije njegov posal.
Taman smo se sami počeli zabavljat sa ko će izvalit veću brumu, kad je barba Viktor doša na malu pozornicu. Sa njime se je popeja i njegov prijatelj barba Boris i još neki barbe koje nepoznan.
Odma se vidilo da će to bit vesela večer, jerbo je barba Viktor najavija da će čitat neku priču o Robiju K, ali da nezna čitat, ali će isto pročitat. Uletila mala zbunjoza među ekipon, jer kako će čitat ako nezna čitat … nadan se da nikad neću odrasti ….
I onda je muk uletija dvoranon, jer svi su želili čut storiju o Robiju, našen idolu.
Robija K smo upoznali iz priča odraslih na zidiću dok smo još bili mala dica koju su redovno kacotavali oni stariji koji su krenili u osnovnu. No, kad smo mi krenili tamo, i naučili čitat, Robi K je posta naše štivo i ne samo to, posta je naš idol, jer nan je puno stvari objasnija bolje od onih starih iz viših razreda osnovne.
Moj je čale meni reka da je on odrasta uz Alan Forda, a sazrija uz Robija K. Nisan ga baš svatija, pogotovo to sazrija, jer kad trišnja sazrije onda istrune.
Ali moj je čale uvik u pravu i najjači je u kvartu!
Ali i sad mi nije jasno, kad san ga pita o Robiju K, reka mi da je barba Viktor autor Robija K. Uletilo mi tupilo od nekuženja, jer uvik su nan govorili da su nas ili donile rode ili ka šta pop kaže, neko začeće bez griha, ma šta to značilo. I sad uletilo neko autorstvo.
Kad san to ispriča Mili Bučini u portunu, pomilkija se po čiverici i pita me, a jel se iko jebe u ovoj državi?
Odgovor je osta u zraku, spustit ćemo ga kad odrastemo, sad nas nije briga
Barba Viktor je najavio da će pročitat, iako nezna čitat, storiju koja se zove “Domovinski Odgoj”. Mi ekipa u zadnjem redu smo naćulili uši, jerbo znamo da će nan Robi opet ispričat nešto lipoga. Tako je bilo, pala je jedna od najvećih enigmi koja se nastanila u našin malin glavicama.
Robi i Kane Šteta su nan objasnili kako su nastali i vodili se ratovi na našin prostorima i to bolje i od učiteljice koja se trsila ne spomenit Tita i svako malo blagoslivljat Franju.
Čin je barba Viktor počeja čitat, a nezna čitat, iz prvih se redova čulo keženje koje se proširilo na cilu dvoranu. Mi mali smo se samo gledali, nije nan bilo jasno čemu se smiju. I onda je barba Viktor pročita “fainal stetment” od Robija i nan se upalila lampica.
Lupija san se po čiverici i pogleda u Milu s odobravanjem, jer napokon smo svatili o čemu su radi.
Još od Prvog, pa na Drugi svjetski rat ratuje se ka u Ligi Prvaka, svako sa svakin i na kraju se zbrajaju punti. Znaći, po Robijevoj analizi, ako su se u Drugom ratu borili Srbi i Hrvati kontra ustaša i četnika i Njemaca, onda nakon toga u Domovinskom ratu, Hrvati i ustaše kontra Srba i četnika, računajući one ratove prije, osta je još jedan, u kojem će se Hrvati i četnici borit kontra ustaša i Srba.
Onda bi se ka trebali zbrojiti punti.
Bilo je veliko otkriće i u našin je malin glavicama zasvitlilo vječno svitlo.
Barba Viktor je priveja kraju čitanje, a nezna čitat, uz urnebesno odobravanje teta i barba koji su sidili isprid nas, a oni sa kamerama su dosadno škljocali.
A onda je barba Boris uzeja jednu knjigu i zapritija da će pročitat jednu priču, (ono ka, on zna čitat!), u stvari jedinu koju nije napisa barba Viktor. I dakako, ta je jedna najbolja i da mu neće reć o kojoj se radi. Ipak je reka na kraju, bila je to priča “Izbori” koju su napisali on i pokojni barba Predrag kad je barba Viktor bija nešto odsutan ili se odgiba na GO.
I tako je večer tekla po guštu, bolje od brumavanja tondinima i ijednog adventa u gradu.
Kad je sve bilo gotovo barbe sa pozornice su počele prodavat knjige koje je potpisiva barba Viktor. Kako nismo imali đenga za kupit našu bibliju, samo smo se odgibali vanka kraj barba Viktora i na izlazu kraj barba Borisa.
Mi ekipa smo ušli u mračnu ulicu prema satu i zbrojili đenge za večeru. Ispalo je da imamo za jedan burek i jedan sprajt. Tončulo je tija kolu, ali smo ga nadglasali, jer san Mili Bučini zavrnija indijansku vatru dok nije prista na sprajt.
N’bava kua, mislin u sebi, je da san još mali, ali isto mi puno stvari nisu jasne, možda jednog dana kad odrasten!
Sutra su na red trotineti i đipanje između auti.
Da nas Robi K vidi bilo bi mu drago!
autor: mali Fabijan Žešćina
Povezani članci
1984. – 2008.
1935. – 1990.
1964. – 2018.
